Fitness-programi kreirani po uzoru na treninge specijalnih jedinica

U biti ljudskog bića je da se bude jači, brži, snažniji, da se prevazilaze postojeće granice i postavljaju novi standardi. Društvo je od početaka civilizacije najviše cenilo najsposobnije ljude, pa su oni bili i nosioci najvažnijih javnih funkcija. U antičkoj Grčkoj olimpijski pobednici uzdizani su na pijadestal božanstava, u Rimu je slava koju je uz sebe nosila gladijatorska arena nagnala čak i careve i senatore da skinu togu i siđu u pesak arene. Nesumnjivo je da su to ljudi koji su bili podvrgavani posebnom režimu treninga.
Odličan primer ljudi koji su u današnje doba podvrgnuti specijalnom režimu vežbanja su pripadnici specijalnih jedinica. Poslednjih nekoliko godina programi zasnovani na principima njihove obuke doživljavaju ekspanziju. Najpopularniji od svih tih programa je svakako cross-fit. Svi ti programi su međusobno manje-više slični po koncepciji, energetskim zahtevima koji se stavljaju pred vežbača, sposobnostima koje razvijaju, itd. Uzrok te sličnosti je taj što je i obuka pripadnika takvih jedinica širom sveta slična.
O dobrim stranama ovakvog treninga ne treba puno trošiti redove, jer sam podatak da tako vežbaju najelitniji vojnici govori sam za sebe. U najvećim armijama sveta te programe kreiraju timovi ljudi sastavljeni od vrhunskih stručnjaka za sportski trening, fiziologiju fizičke aktivnosti, psihologa i lekara specijalista.
Naravno, treba napomenuti i da su fitnes-programi, o kojima je reč, INSPIRISANI programima po kojima vežbaju specijalci ̶ dakle, nisu strogo prepisani. Obratimo pažnju na dve važne karakteristike programa po kojima treniraju pripadnici specijalnih jedinica:
najbitniji detalji takvih treninga nisu za široke narodne mase;
na obukama su kandidati izloženi posebnom režimu života i selekcije.
Ovde će biti reči o rizicima koje sa sobom nose takvi programi, kao i o tome kako ih preduprediti . Najbolje je krenuti hronološki po etapama selekcije za prijem u takve jedinice.
Prvi korak u pojednim jedinicama je tzv. uvodna fizička provera. Na njoj kandidati moraju da ispune određene standarde, kako bi uopšte bili uzeti u razmatranje. Dakle, pre izlaganja takvim programima, mora se posedovati određeni nivo fizičke pripremljenosti. Savet za sve koji žele da počnu da se bave nekim takvim programom je da prethodno dovedu sebe na određeni nivo uvežbanosti i da na početku iskreno kažu treneru u kakvoj su kondiciji.
Sledeći nivo selekcije na kojem otpadne veliki broj kandidata je lekarski pregled. Kandidati se podvrgavaju pregledima različitih lekara specijalista. Najrigorozniji standardi su kod kardiologa. EKG nalaz mora biti besprekoran. Važno je reći da se na lekarskom pregledu mogu se otkriti pojedine nepravilnosti, kojih kandidat nije ni svestan ̶ pojedinac ne oseća tegobe u svakodnevnom životu, i te nepravilnosti ne smetaju čak ni za vreme treniranja, ali izlaganje ekstremnim naporima može nositi rizik. Zbog toga je preporučljivo uraditi odgovarajući lekarski pregled.
Najekstenzivniji deo selekcije je sama selektivna obuka ili dril, popularno rečeno. Selektivna obuka može trajati nekoliko nedelja, ali i nekoliko meseci. Tokom ovakve obuke kandidati su izloženi naporima koji ih guraju do psihičkih i fizičkih granica. Zbog toga ceo proces prate i psiholozi, a instruktori svoja zapažanja redovno prenose nadređenima. Cilj je da kandidat prevaziđe svoje granice, jer njegov budući posao uz sebe nosi veliku količinu psiho- fizičkog stresa. U pojedinim vojnim pravilnicima koji se odnose na selekciju ljudstva za specijalne jedinice piše: „da se selekcioniše ljudstvo koje može biti izloženo neograničenim naporima“.
Zaključak je da treba biti obazriv pre izlaganja nekom takvom programu. Dovesti sebe u određeni nivo kondicije, uraditi lekarski pregled i raspolagati realnim činjenicama u vezi s ličnim spobnostima. Treneri koji rukovode ovakvim programima moraju pratiti vežbače, realno procenjivati njihove mogućnosti i, u skladu s tim, moraju planirati napredak. Na taj način mogu se preduhitriti neprijatne situacije, poput povreda ili mnogo težih zdravstvenih stanja. Bezbednost je uvek najvažnija! Bolje je da se ostvarenje određenog cilja odloži, tj. da se pristupi dugoročnijem planiranju, ukoliko se tako izbagavaju povrede i druga neželjena stanja. Povrede i druge neželjene situacije vraćaju vežbača unazad i umanjuju mogućnost napretka. U bilo kakvom treningu ništa se ne može postići preko noći, potrebno j eodređeno vreme. Uvek treba imati u vidu da trening ima kumulativni efekat.
military

Advertisements